Engleski naziv: Caper, capers, capri | Latinski naziv: Capparis spinosa L.
Kapar je dugogodišnja biljka iz porodice Capparidaceae. To je pretežno tropska i subtropska biljka, ali uspeva i na obalama Sredozemnog mora. Na pustim ostrvima ima ga znatno više jer ga stoka, naročito ovce i koze nemilosrdno brsteći uništavaju.
Raste kao žbun. Stabljika je drvena sa mnogobrojnim prutićima koji vise. Dugi su i do 2 metra. Koren je uspravan. Listovi su mesnati, naizmenični, okruglasti, goli, a na licu sjajni. Zelene je boje. Cvet je dvopolni, mirisan, smešten na dugoj dršci. Izrazito je velik i sastavljen od četiri nežne bele ili ružičasto-ljubičaste latice. Prašnici su ružičasti i vrlo brojni (60 – 100). Ima plav plodnik koja se nalazi na dugoj drški i sadrži mnogo semenih zametaka. Cveta od maja do avgusta, a cvetovi se otvaraju samo jednom, kratko između jutra i podneva.
Cvetni pupoljci se ostave dva dana u kući da se osuše. Obično se sortiraju po veličini. Skinu se drške i stavljaju u dobro vinsko sirće. Na 1 kg pupoljaka ulije se 1 litra sirćeta. Sirće mora biti jako i kvalitetano jer se inače kapar pokvari. Radi sigurnosti pre sirćeta neki ih posole i ostave u soli dva dana. Potom ih isperu hladnom vodom i stave u bocu s sirćetom i drže na suncu 10 dana. Posle toga menjaju sirće i malo ga razrede. Neki pak cvetne pupoljke sole. Ovako pripremljeni kapar omiljeni su začin i dodatak jelu. Ukus im je trpak, gorak, aromatičan i malo kiseo. Cvetovi sadrže eterična ulja, pa se koriste u medicini, pupoljci cveta koriste se kao dodatak jelima, a sama biljka smatra se i afrodizijakom.
Podnosi niske temperature, do -8 °C. Voli mesta izložena suncu, zaštićena od jakih vetrova na visinama od 60 m nadmorske visine. Žbunovi kapara, u zavisnosti od od vrste, uspevaju na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Podnosi i viši sadržaj aktivnog kreča kao i slana zemljišta i posolicu (nastaje delovanjem vetra na more, kad vetar duvanjem preko uzburkanog mora podiže kapljice morske vode i stvara "morski dim".). Posolicu na listovima 'koristi' u periodu sušnih i toplih letnjih dana, za folijarno dobijanje vode na način da iz posolice 'sisa' vodu koju ona noću skuplja iz vlage u vazduhu. Uspešno niče na mestima 'čistim' od raznih humusa s gljivicama i bakterijama jer mu one unište klicu pre nego se ona i žilice razviju iz dosta tvrde opne semena.
U proleće nakon nicanja izdanaka može se pre kiše ili zalivanja prihraniti sa azotnim đubrivom. Rezidba se obavlja u dva navrata, i to prvi puta u jesen, a drugi put početkom proleća, kada se izdanci potpuno odrežu ne ostavljajući niti jedan pupoljak. Tako prisiljavamo kapar da "potera" izdanal, jer on cveta i daje plod samo na jednogodišnjim izdancima. U proleće 30 - 40 dana nakon izbijanja letorasta možemo ih prorediti, pa će oni koji ostanu biti jači, duži i rodniji, a time ćemo ujedno oblikovati žbun da bude prosvetljen i lep.
Kapar se može uzgajati na balkonu ili u vrtu s tim da se lonac unese u kuću od 15. oktobra do 1. maja.
Osušene semenke sade se u februaru ili martu, tada je sigurno da ih neće pojesti mravi. Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Pri tome se bira sunčano mesto jer na vlažnim mestima kapar strada od gljivičnih oboljenja.
U rasadnicima se gaje sadnice koje se kasnije početkom proleća sade na pripremljeno zemljište. Iskopaju se jamice duboke 30 cm, a udaljene jedna od druge 2 m. U jamice se stavi stajsko đubrivo i pomeša sa šljunkovitom zemljom. Koren kapara je jako osetljiv, pa kod sadnje treba pripaziti. Počinje obilno da rađa tek u petoj godini. Uz dobru negu žbunovi mu traju 30 – 40 godina.
Semenke se mogu staviti i u suvu smokvu i utisnuti u pukotinu na zidu. Povremeno se malo zalije. Utisne se više semena u smokvu jer uspeh nije 100 %-tni.
Cvetni pupoljci se beru dok su potpuno zatvoreni. Berba počinje krajem maja ili u junu, a obavlja se svakog drugog ili trećeg dana. Što su cvetni pupoljci manji, tvrđi i okrugliji, to su bolji. Čim se cvetni pupoljci počnu malo otvarati ili su previše veliki, ne beru se, već puštaju da se rascvetaju. Plod je crvenkasto jajast na dugoj dršci, a semenke su bubrežaste i takođe crvenkaste. Računa se da jedan žbun u povoljnoj godini može dati od 0, 5 – 2, 5 kg cvetnih pupoljaka, što je kod samonikliog kapara teško kontrolisati.
Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proleće sirovi i nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slani rastvor, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu. Pritom nastaje kiselina, koja daje njihov pikantan ukus. Kapar treba biti zatvoren, maslinast do plavo-zeleni i što manji. Tada je najboljeg ukusa, ali je zbog teže berbe i skuplji.
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DUBROVAČKA KAPRA
PALAGRUŽA, PALAGRUŠKA KAPRA
SAINT ANDREA
U Srbiji je za dve godine znatno povećan kapacitet solarnih elektrana, ali prozjumeri i energetske zajednice i dalje nemaju dovoljnu podršku države, ocenila je Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe). Mreža je saopštila da u projektima obnovljivih izvora energije u Srbiji dominiraju hidroene...
Rumunska crnomorska luka Konstanca zabeležila je najveći izvoz žitarica u 2023. zahvaljujući porastu pošiljki iz Ukrajine i tekućim infrastrukturnim projektima koje finansira Evropska unija, saopštila je lučka uprava. Ukupan promet robe iznosio je 92,5 miliona tona u 2023. godini, što je 22,5 odsto...
Uzgajanje lekovitog bilja isplativ je posao i sve je više mladih koji odlučuju da se bave ovom vrstom proizvodnje, a dragocene savete mogu dobiti u Institutu Dr Josif Pančić u Pančevu. ”U poslednje vreme mnogi se okreću proizvodnji lekovitog bilja jer je dosta isplativa, a potražnja raste. Sve je vi...
Zagrebačka pivovara 130. godina Slavljenička 130. godina i uz rekordna ulaganja: Zagrebačka pivovara investirala 64 milijuna kuna u novu, tehnološki naprednu liniju za punjenje i pakiranje limenki Zagrebačka pivovara uložila je 64 milijuna kuna u liniju za punjenje i pakiranje limenki kojom će u zag...
Eko vino iz Nadina Vinariju vode otac Šime Škaulj i sin Tomislav. Jedna od najljepših hrvatskih vinskih priča počela je i još uvijek traje u Ravnim kotarima u mjestu Nadin. To malo mjesto u benkovačkoj općini bilo je okupirano devedesetih godina te se nakon Oluje i povratka stanovništva već 1996. kr...
Zakažite Ekspertski Pregled – Expert Check, što pre! Dobro poznati Expert Check je usluga Ekspertskog Pregleda kombajna u predsezoni, a sve u cilju da korisnici u žetvi imaju preko potrebnu sigurnost u radu svojih mašina, kako bi nesmetano mogli da rade punim kapacitetom bez zastoja. Proverom svih v...
U Srbiji imamo oko 60 zanatskih malih pivara, a u Udruženje malih nezavisnih pivara je učlanjeno četrdesetak, koji proizvode piva raznih ukusa. ”Već nekoliko godina tražimo da se napravi akcizni plan o plaćanju, kao što ga imaju mali pivari u Evropi. Svaka pivara ima svoje kapacitete proizvodnje raz...
Hrvatska bi zbog suše mogla ostati bez šećera, nakon što je na istoku zemlje, gde je najveća proizvodnja, uništeno je više od 80 posto roda, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede ove zeemlje i najavilo da će tražiti pomoć iz Brisela. U saopštenju se dodaje da se na istoku zemlje proizvodi 85 posto...
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević danas je na otvaranju međunarodnog simpozijuma agroekonomista, koji je povodom 60 godina Odseka za agroekonomiju održan na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, rekao da postoji veliko int...
U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupa...
Proizvodnja krompira poslednjih godina sve je skuplja u našoj zemlji, prvenstveno zbog sadnog materijala koji se uvozi iz Holandije, a koji čini čak 60% ukupnih troškova proizvodnje te ratarske kulture. Stručnjaci sa NS Poljoprivrednog fakulteta ističu, da još imamo dovoljno krompira za domaće potre...
Poljoprivredne proizvođače mladog krompira u ljubuškim naseljima Vojnići i Šipovača, te nasad mladog vinograda u Ljubuškom, obišao je danas federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Kemal Hrnjić. On se, naime, tokom posjete Zapadnohercegovačkom kantonu sastao s predstavnicima zakono...
