Engleski naziv: Caper, capers, capri | Latinski naziv: Capparis spinosa L.
Kapar je dugogodišnja biljka iz porodice Capparidaceae. To je pretežno tropska i subtropska biljka, ali uspeva i na obalama Sredozemnog mora. Na pustim ostrvima ima ga znatno više jer ga stoka, naročito ovce i koze nemilosrdno brsteći uništavaju.
Raste kao žbun. Stabljika je drvena sa mnogobrojnim prutićima koji vise. Dugi su i do 2 metra. Koren je uspravan. Listovi su mesnati, naizmenični, okruglasti, goli, a na licu sjajni. Zelene je boje. Cvet je dvopolni, mirisan, smešten na dugoj dršci. Izrazito je velik i sastavljen od četiri nežne bele ili ružičasto-ljubičaste latice. Prašnici su ružičasti i vrlo brojni (60 – 100). Ima plav plodnik koja se nalazi na dugoj drški i sadrži mnogo semenih zametaka. Cveta od maja do avgusta, a cvetovi se otvaraju samo jednom, kratko između jutra i podneva.
Cvetni pupoljci se ostave dva dana u kući da se osuše. Obično se sortiraju po veličini. Skinu se drške i stavljaju u dobro vinsko sirće. Na 1 kg pupoljaka ulije se 1 litra sirćeta. Sirće mora biti jako i kvalitetano jer se inače kapar pokvari. Radi sigurnosti pre sirćeta neki ih posole i ostave u soli dva dana. Potom ih isperu hladnom vodom i stave u bocu s sirćetom i drže na suncu 10 dana. Posle toga menjaju sirće i malo ga razrede. Neki pak cvetne pupoljke sole. Ovako pripremljeni kapar omiljeni su začin i dodatak jelu. Ukus im je trpak, gorak, aromatičan i malo kiseo. Cvetovi sadrže eterična ulja, pa se koriste u medicini, pupoljci cveta koriste se kao dodatak jelima, a sama biljka smatra se i afrodizijakom.
Podnosi niske temperature, do -8 °C. Voli mesta izložena suncu, zaštićena od jakih vetrova na visinama od 60 m nadmorske visine. Žbunovi kapara, u zavisnosti od od vrste, uspevaju na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Podnosi i viši sadržaj aktivnog kreča kao i slana zemljišta i posolicu (nastaje delovanjem vetra na more, kad vetar duvanjem preko uzburkanog mora podiže kapljice morske vode i stvara "morski dim".). Posolicu na listovima 'koristi' u periodu sušnih i toplih letnjih dana, za folijarno dobijanje vode na način da iz posolice 'sisa' vodu koju ona noću skuplja iz vlage u vazduhu. Uspešno niče na mestima 'čistim' od raznih humusa s gljivicama i bakterijama jer mu one unište klicu pre nego se ona i žilice razviju iz dosta tvrde opne semena.
U proleće nakon nicanja izdanaka može se pre kiše ili zalivanja prihraniti sa azotnim đubrivom. Rezidba se obavlja u dva navrata, i to prvi puta u jesen, a drugi put početkom proleća, kada se izdanci potpuno odrežu ne ostavljajući niti jedan pupoljak. Tako prisiljavamo kapar da "potera" izdanal, jer on cveta i daje plod samo na jednogodišnjim izdancima. U proleće 30 - 40 dana nakon izbijanja letorasta možemo ih prorediti, pa će oni koji ostanu biti jači, duži i rodniji, a time ćemo ujedno oblikovati žbun da bude prosvetljen i lep.
Kapar se može uzgajati na balkonu ili u vrtu s tim da se lonac unese u kuću od 15. oktobra do 1. maja.
Osušene semenke sade se u februaru ili martu, tada je sigurno da ih neće pojesti mravi. Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Pri tome se bira sunčano mesto jer na vlažnim mestima kapar strada od gljivičnih oboljenja.
U rasadnicima se gaje sadnice koje se kasnije početkom proleća sade na pripremljeno zemljište. Iskopaju se jamice duboke 30 cm, a udaljene jedna od druge 2 m. U jamice se stavi stajsko đubrivo i pomeša sa šljunkovitom zemljom. Koren kapara je jako osetljiv, pa kod sadnje treba pripaziti. Počinje obilno da rađa tek u petoj godini. Uz dobru negu žbunovi mu traju 30 – 40 godina.
Semenke se mogu staviti i u suvu smokvu i utisnuti u pukotinu na zidu. Povremeno se malo zalije. Utisne se više semena u smokvu jer uspeh nije 100 %-tni.
Cvetni pupoljci se beru dok su potpuno zatvoreni. Berba počinje krajem maja ili u junu, a obavlja se svakog drugog ili trećeg dana. Što su cvetni pupoljci manji, tvrđi i okrugliji, to su bolji. Čim se cvetni pupoljci počnu malo otvarati ili su previše veliki, ne beru se, već puštaju da se rascvetaju. Plod je crvenkasto jajast na dugoj dršci, a semenke su bubrežaste i takođe crvenkaste. Računa se da jedan žbun u povoljnoj godini može dati od 0, 5 – 2, 5 kg cvetnih pupoljaka, što je kod samonikliog kapara teško kontrolisati.
Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proleće sirovi i nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slani rastvor, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu. Pritom nastaje kiselina, koja daje njihov pikantan ukus. Kapar treba biti zatvoren, maslinast do plavo-zeleni i što manji. Tada je najboljeg ukusa, ali je zbog teže berbe i skuplji.
ukupno: 3, aktivno: 0, neaktivno: 3
DUBROVAČKA KAPRA
PALAGRUŽA, PALAGRUŠKA KAPRA
SAINT ANDREA
Provedba društveno poduzetničkih aktivnosti kroz razvoj novih pogona za preradu mlijeka i mesa Otvorenim trajnim pozivom, jačanje poslovanja društvenih poduzetnika - faza I. poduzeću Moira Laheza j.d.o.o. dodijeljena su bespovratna sredstva za provedbu EU projekta "Vraćanje okusima kroz društveno po...
Proglašenje 2024. za Međunarodnu godinu kamila ima za cilj jačanje svesti o značaju ovih životinja koje na više kontinenata predstavljaju i značajan ekonomski potencijal i uslov opstanka miliona porodica starosedelaca. Kako se navodi na sajtu Svetske organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), G...
Predstavnik Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i proširenje Dimitris Causis sastao se sa predstavnicima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a teme sastanka bile su dosadašnja implementacija IPARD dva programa i aktivnosti u spro...
Hrvatska bi zbog suše mogla ostati bez šećera, nakon što je na istoku zemlje, gde je najveća proizvodnja, uništeno je više od 80 posto roda, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede ove zeemlje i najavilo da će tražiti pomoć iz Brisela. U saopštenju se dodaje da se na istoku zemlje proizvodi 85 posto...
Hrvatska ide naprijed, pred nama su naše najbolje godine, kao nacija i u zajednici EU. 💪 Za manje od tri mjeseca 20 milijuna tona žitarica morat će napustiti Ukrajinu koristeći infrastrukturu EU-a. To je gigantski izazov i nužno je koordinirati i optimizirati logističke lance, uspostaviti nove rute...
Stjepan Jelenčić
pre 2 godine
Prevareni smo i rade budalu od poljoprivrednika, kao prvo umanjeni poticaji -15 %, drugo poticaje male vrijednosti u svezi pomoći za kupnju mineralni Više [+]
Đuro Japaric
pre 2 godine
Nema tu nikakve prilike , osim štete za jadnu hrvatsku poljoprivredu , u kojoj je proizvođači žita u Hrvatskoj imati pušionu u ekonomskom smislu !
Na tržištu Srbije nema dovoljno šumskog semena za drveće (šišarki, korenja i dugih delova za biljke) i predložene su izmene i dopune Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, čiji je cilj povećanje kapaciteta za proizvodnju šumskog semena, navodi se u tekstu ovog Nacrta. U obrazloženju pred...
Predstavnici kompanije KITE DOO, menadžer odeljenja "Tehnologije Precizne Poljoprivrede - .A.T.)" MsC Stanko Oparnica i menadžer odeljenja " KITE Tehnologije" MsC Nebojša Balać, su održali predavanje studentima master studija smera Precizna poljoprivreda. U fokusu edukacije su bili John Deere naviga...
Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je danas da je za navodnjavanje u 2023. godini ukupno bilo zahvaćeno 70,429 miliona kubnih metara vode, što je za 29,1 odsto manje nego u prethodnoj godini. Najviše vode, kako se navodi crpelo se iz vodotokova (93,5 odsto), dok su preostale količine zahva...
U Srbiji je vrednost izvoza organskih proizvoda porasla više od 15 puta u proteklih 10 godina, objavila je Privredna komora Srbije. Izvoz je u 2021. u odnosu na 2020. skočio 53 odsto i iznosio je 57,4 miliona evra. U ovom trenutku postoji više od 7.000 proizvođača, a brojni među njima redovno učestv...
The Garden Brewery predstavlja OktoBeer Fest Najpoznatiji pivski festival na Gardenov način održava se od 15. rujna do 9. listopada. Kroz gotovo mjesec dana programa predstavit će pivo, glazbu, hranu i razna događanja. Ulaz na sve programe je besplatan. Zagrebačka craft pivovara The Garden Brewery p...
JKP „Vidrak“ Valjevo je u saradnji sa Kazneno-popravnim zavodom Valjevo, na pet lokacija u gradu postavio je kućice za napuštene pse. Kućice su postavljene na lokacijama na kojima se najviše pasa okuplja, a zaposleni u sektoru Zoohigijene redovno će obilaziti i održavati kućice. Najavljeno je i da ć...
USLOVI USPEVANJA PŠENICE. Optimum gajenja pšenice je od 30 - 50 O s.g.š., a dopire do 70 O s.g.š., a na jugu do 10 O s.g.š. i sve do 4.000 m nadmorske visine. Klijanje počinje na minimalnim temperaturama od 1 - 2 OC, a nicanje na optimalnim temperaturama od 12 - 15 OC. Pšenica prolazi jarovizaciju (...
