Kako reagovati kada napadne šljivin smotavac?

Šljivin smotavac, Grapholita funebrana, značajna je štetočina šljiva koja može da napadne veliki broj plodova.

Manja šteta od prve generacije jeste zbog toga što se nakon cvetanja obavljaju tretmani protiv osice i lisnih vaši, a ako nema mnogo padavina u tom periodu, ostaci aktivnih materija mogu da unište odrasle leptire.

Smola izlazi iz plodova

Inače, štetočina prezimljava u stadijumu lutke, a jaja (i do 50 po plodu) polaže na plodove tri do četiri nedelje posle cvjetanja. Jaja su okruglasta, beličasto-zelene boje i teže se uočavaju na površini ploda. Nakon, najviše sedam dana, larve se ubušuju u plodove, odlazeći do semenke, usput izgrizajući meso ploda.

Larve su u početku svetle, a kasnije crvenkaste boje sa tamnom glavom. Iz plodova, na mestu ubušenja larve, često se vidi smola, a unutar ploda hrane se i do četiri sedmice, nakon čega izlaze i kukulje se na granama ili u zemljištu. Plodovi postaju plavičasti pre vremena, što je takođe simptom napada.

Druga generacija štetnija

Početkom jula izlaze leptiri druge generacije čije larve prave mnogo veću štetu, a u avgustu, ako su povoljni uslovi, dolazi do pojave i treće generacije.

Što se tiče suzbijanja šljivinog smotavca, ne postoji mnogo aktivnih materija koje su dozvoljene za njegovo suzbijanje, pa se o tome, svakako, treba konsultovati sa stručnjacima za zaštitu bilja jer se svake godine smanjuje lista dozvoljenih aktivnih materija.

Ako je rod šljiva dobar, onda zaštita i nije potrebna, dok se za drugu generaciju moraju sprovesti zaštitne mere.

Prepoznajte simptome napada najčešćih štetočina i bolesti na voćkama

U praksi je primećeno da na štetočinu mogu da deluju i sredstva dozvoljena u organskoj proizvodnji, kao što je npr. Neem ulje, Azadirachta indica, ili sredstva na bazi smeđih i crvenih algi.

Zaključno, šljivin smotavac može izazvati značajne štete, naročito u drugoj i potencijalno trećoj generaciji, pa je pravovremeno prepoznavanje simptoma i savetovanje sa stručnjacima ključno.